BRAĆA KOJA SU IZMENILA ISTORIJU RATOVANJA: Zbog njihove sudbine usvojeno je PRAVILO kog se i danas drže sve vojske sveta
/
Jednog hladnog, zimskog jutra 1943. Tomas Salivan se spremao da krene na posao kada je čuo kucanje na vratima. Bacivši pogled kroz prozor, ugledao je plavo-zlatnu uniformu mornaričkih oficira. Sa jezivom sigurnošću znao je da su došli da mu kažu da je jedan od njegovih sinova poginuo.
Saznao je da su poginula SVA PETORICA!
Napad koji je promenio sve
Porodica Salivan iz Vaterloa u američkoj državi Ajdaho imala je sedmoro dece. Od toga, petoricu sinova. Džordž Tomas Salivan rođen je 1914. Fransis Henri Salivan 1916. godine, Džozef Judžin Salivan 1918. Medison Abel Salivan 1919. i Albert Leo Salivan 1922. godine. Imali su i dve ćerke od kojih je jedna umrla u detinjstvu.
Bili su pripadnici radničke klase i životi su im tekli krajnje normalno. Odrastali su, školovali se, radili i ženili. Ipak, sve se naglo promenilo 7. decembra 1941. kada su Japanci napali Perl Harbor.
Napad je bio užasan za mnoge Amerikance, ali za Salivanove je bio ličan. Njihov prijatelj i verenik njihove sestre Ženeviv, Vilijam Bol, poginuo je na jednom od brodova koji su se tog dana našli u luci. Kako bi ga osvetili braća - Džo, Frenk, Al, Met i Džordž, odlučili su da se prijave u vojsku.
Braća idu zajedno u rat
Dva nastarija brata - Džordž i Frenk već su odslužila svoje u američkoj mornarici. Obojica su bili na brodu “Hovi” do 1941. kada su otpušteni kućama. Ipak, zajedno sa ostalom braćom, rešili su da se ponovo prijave.
Ali, imali su jedan zahtev. Bili su odlučni ne samo da se bore, već da se bore zajedno! Iako su nadležni oklevala da dozvole petorici braće da služe na istom brodu, što je bilo protiv politike mornarice, Salivani su insistirali.
Na kraju krajeva, Džordž i Frensis su već služili zajedno. Bilo je logično da se braća “drže zajedno”.
- Zajedno ćemo napraviti tim koji se ne može pobediti - napisali su u molbi nadređenima.
Mornarica je na kraju pristala i Salivani su nakon obuke u februaru 1942. raspoređeni na ratni brod “Džuno”.
Samo devet meseci nakon, svi su bili mrtvi…
Smrt na moru
“Džuno” je prvobitno služio u Atlantskom okeanu, ali je prebačen u Tihi okean u avgustu 1942. Nekoliko meseci kasnije, učestvovao je u bici kod Gvadalkanala na Solomonskim Ostrvima 12. novembra.
Oko ponoći, brod su teško oštetili Japanci. Sledećeg jutra, torpedo je pogodio skladište unicije na plovilu i razneo ga. Brod je potonuo za samo 42 sekunde odnoseći sa sobom živote 687 vojnika. Samo desetorica su preživela.
Frensis, Džozef i Medison Salivan poginuli su na licu mesta. Albert se udavio neško kasnije. Džordž, koji je bio teško ranjen, uspeo je da dođe do splava za spasavanje. Živeo je nekoliko dana, ali je na kraju i on stradao, verovatno u napadu ajkula koje su kružile oko preživelih.
Vesti o smrti braće Salivan sporo su putovale. U januaru 1943. njihova majka Aleta napisala je pismo Birou za mornaričko osoblje kako bi pokušala da dobije informacije o tome šta se dogodilo.
“Pišem vam u vezi sa glasinom koja kruži da su moja petorica sinova poginula u akciji u novembru. Jedna majka odavde je došla i rekla mi da je dobila pismo od svog sina i da je on čuo da su moja petorica sinova poginula... Ako je tako, molim vas, recite mi istinu... Žao mi je što vas uznemiravam, ali želim da znam. Zato, molim vas, recite mi. Bilo je teško dati petoricu sinova odjednom mornarici, ali ponosna sam na svoje dečake što mogu da služe i pomognu u zaštiti svoje zemlje.”
Porodica je zvanično obaveštena da su braća Salivan nestala u akciji 12. januara 1943. Sledećeg dana, predsednik Frenklin Ruzvelt napisao je pismo ožalošćenim roditeljima.
“Saznanje da je vaših pet hrabrih sinova nestalo u akciji protiv neprijatelja nateralo me je da vam napišem ovu poruku. Siguran sam da nas sve ohrabruje saznanje da su se borili rame uz rame. Kao što je jedan od vaših sinova napisao: “Zajedno ćemo napraviti tim koji se ne može pobediti”. Upravo taj duh na kraju mora trijumfovati.”
Kako je smrt braće Salivan uticala na ratne napore?
Priča o braći Salivan odjeknula je Amerikom, a njihova smrt postala je “tačka okupljanja” za ratne napore čitavog naroda. Njihovi likovi našli su se na posterima, markicama i reklamama za regrutaciju. Njihova priča dramatizovana je već 1944. u filmu “Borbeni Salivani” koji ih je predstavio kao herojske, sveameričke mučenike.
Mornarica im je odala počast tako što su dva broda ponela njihovo prezime. Oba plovila su usvojila moto: “Držimo se zajedno”.
I roditelji i sestra Salivan takođe su dali svoj doprinos. Ona se pridružila dobrovoljnim bolničarkama, a Tomas i Aleta su putovali zemljom, obilazili brodogradilišta i ohrabrivali radnike da proizvode oružje kako bi se rat konačno završio. Procenjuje se da su do januara 1944. razgovarali sa preko milion ljudi u 65 gradova širom Amerike.
Kasniji zakoni predvideli su izuzeća od regrutacije u porodicama koje su već izgubile jedno ili više dece zbog vojne službe. Iako nisu bili jedini, smatra se da je upravo tragična sudbina Salivanovih doprineli ovoj izmeni.
PROČITAJTE JOŠ:
SRBIN KOJI JE MOGAO DA SPREČI NAPAD NA AMERIKU: VEROVALI SU MU I HITLER I ČERČIL, ALI NE I FBI
