CUCINA NOSTRA - KUVAR AMERIČKE MAFIJE: Šta su JELI gangsteri i zašto je bilo važno KO GDE SEDI za stolom u restoranu?

Kultura kuhinje koja u sebi sadrži tipična jela, odnosi za trpezom i okolnosti u kojima se jede, neizbirisivi je čuvar identiteta Sicilijanaca, ma gde se oni nastanili. Većina emigranata sa Sicilije koja se useljavala u Ameriku bila je iz siromašnih porodica. Zato su i krenuli u “obećanu zemlju”… Međutim, i pored stvarnog siromaštva, znali su šta je dobra sicilijanska kuhinja i ostali su joj verni!

Poslednje čega bi se jedan Sicilijanac odrekao jeste veliko uživanje u jelima – ukusu i mirisu hrane, koja ga direktno podseća na to – ko je i odakle je poreklom. Imati raznovrsnu i bogatu trpezu bio je znak stvarnog, ali i teatralnog statusnog uspeha. Kuhinja je bila i ostala pitanje ponosa i čuvar tradicije.

Naša kuhinja – Cucina Nostra

Društveni život članova Koza Nostre najčešće se događao u restoranima i noćnim klubovima. Za njih je važilo pravilo da i najdivnije jelo gubi ukus kad se jede u samoći. Restorani su bili društveni ambijenti gde se provodilo mnogo vremena - opušteno družilo, ali i statusno pokazivalo.

Najbolji poslovi dogovorali su se uz dobru hranu i piće. Posebno je bilo cenjeno imati omiljeni restoran, i svoga kuvara koji je spremao poseban specijalitet!

"Mi Sicilijanci smo prilično zahtevni ljudi: pomislite na kaponatu, jedno jelo koje je mešavina hiljadu ukusa. Zar to nije značajno?", umeli su da kažu.

Naš restoran - naša pravila

U slengu članova Koza Nostre, kada bi se za nekog reklo da “jede sam” (“eat alone”) to bi značilo da celokupnu dobit želi da zadrži za sebe, da je pohlepan. A, to se nije dobro završavalo!

U knjizi “Naša kuhinja - kuvar američke mafije” na duhovit i originalan način prikazana je istorija mafije u Americi, kroz prizmu recepata i tradicionalnih sicilijanskih jela i običaja. Autor knjige je Mikele Majkl Anselmo, a izdavač je Prometej iz Novog Sada.
Više o knjizi pročitajte na sajtu, a možete i iskoristiti SAJAMSKE POPUSTE. Naslov je trenutno snižen 40%. Pogledajte OVDE!

Postojala su posebna pravila gde ko sedi, u zavisnosti od ranga koji ima u organizaciji, kao i pravila ponašanja za stolom. Jelo i piće je uvek prvi naručivao prisutni koji ima najviši status u organizaciji. Ako bi neko od prisutnih želeo da ode u toalet, morao je da o tome obavesti ostale za stolom (izuzev kapoa), a ako je bio nižeg ranga i da pita za dozvolu.

Baš zbog toga, to su bila i mesta spektakularnih ubistava sa naslovnih strana novina. Mnoga od strašnih likvidacija, upravo viđenijih članova organizacije, događala su se u restoranima i to često prema modelu "okidač" (“modal trigger”).

Dvojica ili više "prijatelja od poverenja" sedela bi za istim stolom i jeli, a onda bi se jedan izvinio i otišao u toalet. Tada bi profesionalne ubice ušle i izrešetale one koji su ostali za stolom i njihove telohranitelje, ako su prisutni.

Metak u potiljak

Džejms Kolosimo ili Veliki Džim (Big Jim) bio je prvi značajni organizator i vođa Koza Nostre u Čikagu, mnogo pre nego što se pojavio Al Kapone.

Otvorio je svoj prvi restoran "Kolosimo" (“Colosimo”) 1910. godine. Ubrzo je restoran postao popularno mesto za poznate stanovnike Čikaga i njihove goste. Kolosimo porodica je između 1910. i 1920. godine bila široko poznata kao "Banda sa južne strane". Džejmsov zamenik u to vreme bio je Džoni Torio.

Problem je nastao kada je Veliki Džim ‘20-tih godina, na početku prohibicije, doneo fatalnu odluku - odbio je da uđe u posao sa ilegalnim točenjem alkohola. Time je sebi presudio!

Popodne 11. maja 1920. godine sačekao ga je u restoranu Džonijev “čovek od poverenja” i likvidirao ga metkom u potiljak. Tako je počelo novo liderstvo u čikaškoj Koza Nostri, upravo u vreme brzog uspona Al Kaponea!

Restoran je pod istim imenom radio do šezdesetih godina prošlog veka.