ISTINA IZA FOTOGRAFIJE "NAJRUŽNIJE ŽENE NA SVETU" koju svi dele na internetu i priče o tome koliko je zapravo BILA LEPA

S vremena na vreme fotografije ove žene pojave se na internetu i uvek za kratko vreme postanu viralne. Uz njih se obično deli i objašnjenje da je reč o “najružnijoj ženi na svetu” i da se zvala Meri En Bevan. Njena priča, međutim, daleko je složenija i - mnogo manje poznata.


Meri En Bevan nije uvek bila “ružna”. Rođena na periferiji Londona krajem 19. veka, izgledala je isto kao i svaka druga mlada žena tog vremena, a čak je smatrana i privlačnom.

Sve se to promenilo kada je, već u odrasloj dobi, kod nje počela da se manifestuje retka bolest. Posle samo nekoliko godina, njene crte lica, ruke i stopala su izobličeni do neprepoznatljivosti.

A onda je Bevan iskoristila svoj novi izgled da zaradi za život. Ovo je priča o tome kako je Meri En Bevan postala “najružnija žena na svetu” i jedna od najtragičnijih figura u nekada uspešnom biznisu - cirkusu.

Rani dani sreće

Meri En Vebster je rođena 20. decembra 1874. u velikoj porodici na kraju Londona. Tokom detinjstva, nije se razlikovala od braće i sestara. Zaposlila se kao medicinska sestra 1894. i koju godinu kasnije udala za Tomasa Bevana, farmera iz okruga Kent.

Bevanovi su se nastanili u srećnom, plodnom kraju, a u braku su se rodila dva sina i dve ćerke, svi zdravi, lepi i jaki. Nažalost, Tomas je iznenada umro 1914. ostavljajući Meri sa četvoro dece da izdržava porodicu od svojih malih prihoda, piše portal Allthatsinteresting.

A kako nesreća nikada ne ide sama, nedugo nakon gubitka muža i Meri se razbolela. Lekari su bili saglasni - u pitanju su bili prvi znaci akromegalije, poremećaja obeleženog prekomernom proizvodnjom hormona rasta u hipofizi.

Akromegalija je jedno od retkih stanja hipofize i danas se može lečiti ako se otkrije dovoljno rano. Međutim, pod ograničenjima medicine ranog 20. veka, Bevan nije imala načina da leči ili spreči to stanje.

A, ubrzo je otkrila da se njeno telo menja do neprepoznatljivosti.

Žena visoko uzdignute glave

Kao rezultat bolesti, Merine inače normalne ruke i stopala su porasle van svake proporcije, njeno čelo i donja vilica su se izvili ka spolja, a nos joj je postao vidljivo veći.

Retko stanje ju je trajno unakazilo. Ovakav izgled otežavao joj je pronalaženje i zadržavanje posla i porodica se uskoro našla u teškoj materijalnoj situaciji. Navodno, upravo je neki farmer kod koga je pokušavala da nađe posao bio taj koji joj je, valjda da bi je uvredio, rekao kako je ona sada “sposobna samo za takmičenje za najružniju ženu”.

I, Meri je zapravo rešila da ga posluša! Pronašla je vašar na kome se održavalo upravo takvo takmičenje i, progutavši ponos za dobrobit svoje dece, prijavila se i - pobedila. Podnela je poniženja i ismevanja da bi uspela da prehrani svoju porodicu.

Njena pobeda privukla je pažnju vlasnika jednog cirkusa i on joj je ponudio posao. Pošto joj je lekar objasnio da će se njeno stanje samo pogoršavati, odlučila je da to iskoristi zarad dobrobiti svoje dece. Uskoro je imala redovan posao na putujućim vašarima, pojavljujući se na širom Britanskih ostrva i reklamirajući se kao “najružnija žena na svetu”.

Godine 1920, Meri je odgovorila na oglas u novinama koji je glasio: “Traži se! Najružnija žena. Ništa odbojno, osakaćeno ili unakaženo. Zagarantovana dobra plata i dug angažman za dobrog kandidata. Pošaljite fotografiju”.

Oglas je zapravo dao britanski agent za “Barnum i Bejlijev cirkus”. A, jednom kada je video Meri on je bio oduševljen rekavši da ona ima “što bi moglo zvučati kao paradoks, lice ružne žene koje nije bilo neprijatno”.

Uspeh u cirkusu

Nakon što je agentu poslala fotografiju napravljenu posebno za tu priliku, Meri su pozvali da se pridruži cirkusu u zabavnom parku Dreamland na Koni Ajlendu, tada jednoj od najvećih lokacija te vrste na čitavom svetu.

Defilovana je podijumom zajedno sa drugim poznatim izvođačima tog vremena, uključujući Lajonela - Čoveka sa lavljim licem i Džin Kerol - Tetoviranom damom. Kažu da je Meri mirno podnosila ponižavajući tretman “mašinski se osmehujući” i nudeći razglednice sa svojim likom na prodaju. Slike su se prodavale po ceni od 12 dolara komad čime je obezbedila dovoljno novca za sebe i za obrazovanje svoje dece.

Kako su godine prolazile, Meri En Bevan je nastavila da privlači publiku, a čak je i nastupala sa čuvenom trupom “Ringling Bros”. Uspela je u svom cilju da obezbedi i svoju decu - za samo dve godine nastupa u Njujorku zaradila je 20.000 funti, što je u današnjem novcu otprilike ekvivalentno 1,6 miliona dolara.

Poslednji dani Meri En Bevan

Meri je imala prijatelje i van sveta cirkusa. Dok je nastupala u Medison Skver Gardenu 1929. godine, započela je romansu sa čuvarom zoo vrta poznatim samo kao Endrju. Čak je pristala i na tretman lepote u jednom njujorškom salonu, gde su joj kozmetičari napravili manikir i masažu, ispravili kosu i našminkali lice.

Neki ljudi su okrutno tvrdili da su “rumenilo i puder na licu Meri En stajali kao čipkane zavese na prozorima ratnog broda”. Međutim, sama Meri En je, kada je videla svoj odraz, jednostavno rekla: “Pretpostavljam da ću se vratiti na posao”.

Nastavila je da radi na Koni Ajlendu sve do smrti u 59. godini 26. decembra 1933. Njeni posmrtni ostaci vraćeni su u domovinu i sahranjeni na groblju Brokli i Lejdivel u jugoistočnom Londonu.

Što se tiče njene dece o njima u istoriji više nema pomena. Nadamo se da su umeli da cene žrtvu koju je njihova majka podnela kako bi oni imali pristojan život.