PESMA KOJU OBOŽAVAJU I GRCI I SRBI: U vreme stradanja i nesreće nastali su stihovi puni LJUBAVI i BOLA
/
Ostrvo Krf postalo je poznato utočište srpske vojske u Prvom svetskom ratu kada je izmučena vojska pod pritiskom Nemačke i Bugarske morala da napusti domovinu i skloni se na ovo grčko ostrvo. O prijateljskom odnosu i dočeku lokalnih meštana prema srpskoj vojsci zna se mnogo.
“Ne ljuti se na mene, oko moje”
Ne ljuti se na mene, oko moje
Ne ljuti se na mene, oko moje
što u tuđinu odlazim,
ptica ću postati
i ponovo ću tebi doći.
Otvori prozor
plavi bosiljku moj
i slatkim osmehom
poželi mi laku noć.
Ne ljuti se na mene, oko moje
što ću te sada napustiti
i dođi na kratko, da te vidim
da se od tebe oprostim.
Otvori prozor
plavi bosiljku moj
i slatkim osmehom
poželi mi laku noć.
Poznato je da su se u to vreme mnogi srpski vojnici ženili meštankama. Vlasnik hotela “Bela Venecija” na Krfu, u kome je bila smeštena srpska vlada udao je sve tri ćerke za Srbe. Među onima koji su svoju ljubav pronašli na Krfu bio je i budući ministar spoljnih poslova Kraljevine Jugoslavije, Aleksandar Cincar Marković koji se zagledao u Krfljanku Idaliju.
Ipak, nisu sve ljubavi bile srećne. Upravo jedna takva romansa – velika, a fatalna, opevana je u divnoj grčkoj pesmi “Ne ljuti se na mene, oko moje“ (“Mi Mou Thimonis Matia Mou”).
Legenda zbog koje plaču i Srbi i Grci
Priča, više legenda nego istina, ide ovako - u tim vremenima stradanja i nesreće rodila se ljubav između Grkinje i jednog srpskog vojnika. Njihova osećanja bila su jaka, ali njegova dužnost prema otadžbini bila je jača. Vojnik napušta voljenu i kreće na Solunski front svestan da se možda nikada neće vratiti.
U jednom pismu vojnik devojci piše da će joj se sigurno vratiti. Čak i ako pogine, doći će u obliku ptice, a ona neka otvori prozor da joj samo poželi laku noć.
Devojka je reči svog voljenog preradila i pretočila u stihove… Ili, tako bar legenda kaže.
Legendarni grški Kompozitor, Stavros Kougioumtzis, napisao je melodiju “Apoheretismos” što je zapravo bio originalni naziv pesme “Mi mou thimonis matia mou”. Njeno prvo predstavljanje bilo je 1964. i od tada su je pevali mnogi, a jednu od najemotivnijih verzija izveo je grčki pevač Jorgos Dalaras.
Pesma, bilo da je priča iza nje istinita ili ne, danas je simbol neraskidivih veza koje postoje između Krfljana i Srba, a uzeta je i kao himna grčko-srpskog prijateljstva.
