OBIČAJI STARI 4.000 GODINA: Sve što niste znali o KINESKOJ NOVOJ GODINI, a trebalo bi

Za više od milijardu Kineza širom sveta danas je najvažniji i najradosniji praznik u godini - kineska nova godina. Traje nedelju dana, proslava je burna i vesela, a slično našoj proslavi Božića prate je zanimljivi običaji i verovanja.

Kineska Nova godina ne proslavlja se istog datuma svake godine niti pada u vreme kada u novu godinu ulazi ostatak sveta. Ona je uvek između 21. januara i 19. februara, a Kinezi je ni ne nazivaju Novom godinom već Prolećnim festivalom ili Lunarnom novom godinom (jer se prema tom kalendaru i određuje).

To je najvažniji i najradosniji događaj za kineski narod, zasnovan na tradiciji dugoj skoro četiri hiljade godina, iza koje je ostao veliki broj običaja koji se i danas pažljivo poštuju.

Vreme kada se porodice okupljaju

Slično kao što je slučaj sa našim Božićem, Prolećni festival je vreme kada se porodice okupljaju, zavađeni mire i svi u slozi proslavljaju ulazak u novu godinu. Procenjuje se da svake godine preko 100.000 Kineza nastanjenih širom sveta krene u ovo vreme ka rodnoj Kini što izaziva najveće migracije savremenog sveta.

Spisak “zabranjenih” radnji i reči

Kineski domovi, a posebno kuhinje su još pre Prolećnog festivala doterane i uglancane jer se verovanje da duhovi iz ove prostorije tada putuju na nebo da izveste o ponašanju porodice. Tokom Prolećnog vestivala ništa se u kući ne čisti niti sprema.

Takođe, na današnji dan nož se ne sme koristiti ni u jednom domu, kako se niko ne bi slučajno povredio jer ta nezgoda može da “preseče” porodičnu sreću u narednoj godini.

Kako bi u novu lunarnu godinu ušli sveži i novi, Kinezi tokom Prolećnog festivala praktikuju mnogo “zabrana”. Nikako se ne izgovaraju reči – smrt, slomljeno, ubijanje, bolest,duh, a smatra se da će i plakanje, sređivanje kuće, pozajmljivanje novca i uzimanje lekova u ovom periodu doneti nesreću.

Proslava traje dve nedelje

Ovogodišnja proslava počela još pre dve nedelje. Postoji precizan “plan proslave” jer je svaki dan posvećen nekoj drugoj aktivnosti. Slavlje se završava 15-og dan nakon početka lunarne godine, kada je festival lampiona. Tada se u vazduh puštaju papirnate crvene svetiljke koje simbolizuju radost i blagostanje.

Svinjetina, omiljeno meso na prazničnoj trpezi

Slično kao u Srbiji za Božić, proslava Kineske nove godine ne može da prođe bez svinjetine. Postoji i stara kineska izreka koja kaže: “Zakolji svinju, uzmi meso i spremi se za novogodišnju gozbu”.

Osim svinjetine, jede se i piletina i pačetina, a veruje se i da svako treba da tokom praznika pojede jednu ribu, ali nikako celu. Riba predstavlja bogatsvo, tako da nepojedena riba simbolizuje izobilje u novoj godini, tj. da će svi ostati siti i srećni kao i do sada.

Vreme za darivanje

Današnji dan po mnogo čemu liči na Božićno jutro kakvo praktikuju hrišćani. Zove se još i “Dan kokoške”. Kineska deca će danas poraniti i strčati da roditeljima što pre čestitaju praznik. Od njih će dobiti crvene paketiće (jer ta boja simbolizuje radost i sreću) u kojima se nalaze pokloni.

Običaj se vremenom proširio pa nije neobično da osim dece i svi nezaposleni na današnji dan dobijaju od porodice novac u crvenim kovertama, a poslednjih godina koverte kao znak pažnje razmenjuju i poslovni partneri.

Nova odeća

Običaj je da se prvog dana kineske Nove godine nosi potpuno nova odeća, kao simbol promene i rađanja nove godine. Kinezi su je mesecima ranije pripremili i pažljivo čuvali, a danas će u njoj prošetati gradom, obići rođake i prijatelje i jedni drugima čestitati praznik.

Neka je proslava što glasnija

Cela Kina će danas prosto prštati od vatrometa i buke. Prema legendi, na taj način se tera čudovište Nian – pola zmaj, pola lav koje danas izlazi iz skrovišta kako bi napadalo ljude. Mitsko biće se takođe plaši i crvene boje, pa je to još jedan od razloga zbog čega će narednih dve nedelje svaki kineski dom biti okićen u ukrase ove boje.