NOĆ VEŠTICA NA SRPSKI NAČIN: Evo zašto je važno da današnji dan PROVEDETE ŠTO VESELIJE

Poklade

Verovatno ovo niste znali, ali današnja nedelja je u srpskoj narodnoj tradiciji veoma posebna i za nju se vezuje mnogo običaja i verovanja od kojih su se neka zadržala sve do današnjih dana.


Iako većina poklade vezuje za katoličke narode i njihove proslave, reč je zapravo o običaju koji je duboko ukorenjen i u našoj tradiciji. Kod Srba one se obeležavaju pred početak svakog velikog posta, pa su tako danas Bele poklade – zadnji dan kada se jede mrsna hrana! Već sutradan, u ponedeljak počinje Uskršnji post i vernici će se u narednih šest nedelja uzdržavati od hrane, pića, ali i loših misli i dela.

Paganski običaj koji je prihvatila crkva

Koreni poklada su paganski i vezani su za obeležavanje kulta Sunca i dolaska proleća. Ipak, običaje je vremenom prihvatila hrišćanska crkva i prilagodila ih.

Prema narodnim običajima, poklade su praznik koji uvek za ručak treba da okupi sve članove porodice. Trpeza Belih poklada, treba da bude ispunjena jelima koja se spremaju od jaja, sira i drugih mlečnih prerađevina.

Stari kažu da se na današnji dan pozivaju i siromašni susedi i prijatelji jer svi treba da se “omrse” tokom zajedničkog obreda i složno i u veselju uđu u post koji će trajati do Uskrsa.

Takođe, poklade su vreme kada mlađi članovi porodice treba da “vode glavnu reč” – danas se zbijaju šale, organizuju se igranke i svi se zabavljaju.

“Bal pod maskama” i drugi običaji

Poklade

U nekim krajevima Srbije i danas se zadržao običaj maskiranja tokom poklada – mladići i devojke pod maskama i uz mnogo graje idu od kuće do kuće i zbijaju razne pošalice na opšte veselje ukućana i svih prisutnih. Nakon toga, domaćin treba da “mačkare” časti – jelom, pićem ili nekom drugom sitnicom. 

Bele poklade su najsvečanije i najrasprotranjenije poklade u toku godine. Dobile su naziv po Beloj nedelji, a zovu se još i Velike poklade, Završne poklade, Sirne poklade… Poznate su i kao Proštene poklade – Proćke, jer se na ovaj dan opraštaju svađe i uvrede. Smatra se da u period velikog posta treba ući bez greha i neraščišćenih računa.

U nekim srpskim selima Bele poklade su vreme kada zetovi obavezno moraju da obiđu tasta, taštu, kuma, starojka i traže “proćku” tj. oproštaj da mogu časno da započnu post. Kada uđu u kuću, oni treba da pozdrave tasta i kažu: “Oprosti dedo”, a tast da odgovori: “Neka ti je prosto sinko”.

U seoskim krajevima pokladni dan obavezno se završava velikom vatrom na glavnom trgu oko koje se okupljaju svi, pa uz šalu i dobro raspoloženje, teraju strah i zajedno ulaze u novi dan.

Bilo da verujete u ove običaje ili su oni za vas samo “bapske priče”, provedite današnji praznik sa svojom porodicom i ljudima do kojih vam je stalo. Razgovarajte, šalite se i budite veseli.

Videćete, u životu će vas pratiti samo sreća.

PROČITAJTE JOŠ:

MISLITE DA JE NOĆ VEŠTICA SAMO “IZMIŠLJOTINA ZAPADA”? ONDA ZAPRAVO NE ZNATE NI DELIĆ ISTORIJE OVOG PRAZNIKA

MOŽDA SU VAM MASKENBALI GLUPI, ALI LJUDI SU IH KROZ ISTORIJU PRAVILI IZ JEDNOG FANTASTIČNOG RAZLOGA

NIKO JE NE ZNA, ALI SVI STREPE KADA SE ONA NALJUTI: KO JE TA BABA MARTA?