Tajna legendarne fotografije: Priča deteta čiji TATA ZAUVEK ODLAZI uhvaćena u jednom kadru

Bilo je i boljih i poznatijih fotografija i pre i nakon što je američki fotograf Klaudi Derlof načinio snimak malog, plavog dečaka u trenutku kada se otrgao iz majčinih ruku i potrčao ka tek regrutovanom ocu koji je odlazio na front. Ipak, nijedna slika, ni pre ni kasnije, nije tako duboko i iskreno u jednom kadru pokazala toliko istine o porodičnim vezama, rastavljenosti i neizvesnosti koju donosi rat.

– Tata, čekaj me! – povikao je petogodišnji Voren “Vajti” Bernard i potrčao ka stotinama vojnika koji su marširali ulicama Nju Vestminstera u Kanadi tog 1. oktobra 1940. odlazeći ka brodu koji će ih odvesti na front u Evropi.

Ipak, dečak kao da nije primećivao nikog osim jedne osobe – svog oca, kadeta Džeka Bernarda.

Iskusni fotograf Klaudi Derlof podigao je svoj fotoaparat i zauvek ovekovečio ovaj trenutak. Slika nazvana baš tako – “Tata, čekaj me!”, sutradan je objavljena na naslovnoj strani “Vankuver dejli provinsa”, ali niko nije mogao ni da zamisli da će se uskoro naći i u novinama širom Severne Amerike, da će stajati u svakoj učionici Britanske Kolumbije i postati jedna od najpoznatijih fotografija u istoriji Kanade.

Trenutak za istoriju

Voren Bernard danas ima 84 godina i još uvek se seća dana kada je nastala fotografija koja mu je promenila život.

– Deda je došao u svom starom Ševroletu, pokupio mamu i mene, i poveo nas da gledamo marš. Mislim da sam, u svojoj glavi, zaključio da će tata posle toga jednostavno nestati – priča Voren i dodaje da se upravo zbog toga otrgao iz majčinih ruku i potrčao ka ocu.

Kadet Džek Bernard video je sina kako trči ka njemu i instinktivno je pružio ruku. Nakon ovog kratkog susreta, majka je uplakanog Vorena odvojila iz očevog zagrljaja i Džek je sa vojnicima odmarširao dalje, piše CBC njuz.

Tokom narednih godina, dok je Džek bio u Evropi, Voren i njegova majka Bernis proživeli su teška i neizvesna vremena. Zbog slave koju je fotografija stekla, dečak je često učestvovao u patriotskim priredbama i prikupljanju pomoći za front.

– Obično bih se pojavljivao na kraju priredbe. Negde bi istakli uveličanu fotografiju, a onda bi se na sceni pojavio ja i održao svoj “vratite mog tatu kući” govor: “Kada pogledate ovu sliku, molim vas setite se svih kanadskih dečaka i devojčica koji žele, kao ja, da im se tate vrate kući” – i danas se seća teksta Voren.

Delimično srećan kraj

Wait For Me Daddy

Priča porodice Vernard imala je bar delimično srećan kraj. Džek se iz Drugog svetskog rata vratio 1945. godine živ, ali brak njega i Vorenove majke nije preživeo razdvojenost. Par se na kraju razveo, a Voren je otišao da živi sa majkom.

– Ironično, “Tata, čekaj me!” bila je jedna od poslednjih fotografija moje porodice na okupu – zaključuje danas ostareli Voren Bernard.

Što se fotografije tiče, ona je posle Drugog svetskog rata, dugo bila zaboravljena. Počela je da se ponovo pojavljuje na proslavama povodom Dana pobede ’60-ih godina.

Nju Vestminster je 2014. godine na gradski trg postavio statuu nastalu po ugledu na fotografiju, a Kanada ju je objavila i kao poštansku marku, kao i na kovanici od 2 dolara. Voren Bernard je tako postao jedina živa osoba, pored kraljice, koja je u Kanadi dobila ovu čast.